Ljubav..zaljubljenost..virtualne i stvarne...prtz ,,schrmtz..i ostale pizdarije

zingaro ::

urbanstyle ::

bazilija ::
jest. on je. I know

a neznammm..obično me pošalje u pičku materinu..a vamo se sav raspekmezio

Da budem uvjerljiv,,mozeee,,,nabijem te na krkica,,'el sad bolje:...mosh mi opisat kako se osijechash nakon toga:....i tko cmolji,,,???

Ipak moram gibat,,ostajte mi dobro,,,tipakmo se...jebga poso zove,,,,napadaju me vanzemaljci:

nabianje si izvršio pod prisilom to se ne konta

Na kojoj ono temi pišete o onima koji odlaze kad je najbolje?

Ligeja ::Na kojoj ono temi pišete o onima koji odlaze kad je najbolje?

Takvih ovde nema.

Ligeja ::Na kojoj ono temi pišete o onima koji odlaze kad je najbolje?

podmuklost..a gdje drugo

Ligeja ::Na kojoj ono temi pišete o onima koji odlaze kad je najbolje?

na Podmuklosti ... logicno

besposlenpop ::

Ligeja ::Na kojoj ono temi pišete o onima koji odlaze kad je najbolje?

Takvih ovde nema.

Istinu zboriš. Ovdje se ostaje do samog kraja i..

urbanstyle ::

Ligeja ::Na kojoj ono temi pišete o onima koji odlaze kad je najbolje?

podmuklost..a gdje drugo

E super. Imala bih nešto za reć`.

pozdrav cigiću

lena ::pozdrav cigiću

Ma ,,kisss tam malena,,,i pozdravi onog charapana Antonca,,jebo te kak ga mosh trpit takog nedojebanoog:

bazilija ::

urbanstyle ::

zingaro ::


ma prelijepa pjesmitza,,evo neshto sto mi se zdopada,,,pa da podijelim z vami..

Tajna

Ljubav to nije, već potreba bolna
da volim nekog tko je daleko,
tko istu takvu potrebu ima -
da samo misli na njega neko,

i samo mišlju da dokaz daje
da je prisutan i tamo gdje nije,
da želi i ono što ne želi,
da nekom otkrije i ono što krije

od sebe samog i od ljudi
koje susreće svakoga dana,
da samo nekom posebnom kaže
tajnu što ostala je nekazana.

Ta tajna jača je od svake želje
za tuđim rukama koje nas grle:
Živim nas čine jedino žudnje
za nedostižnim, neumrle.



czingi ne mogu još sama sebi potvrditi da si to ti...ali iskreno nije mi ni bitno

Violeta je napisala krasne stihove , jake stihove

jest. on je. I know

haujunou?,,mozda je moja jarantza:)

zingaro ::

haujunou?,,mozda je moja jarantza:)

jedino ako se preselila u Clearwater ili u city of St.Petersburg.

pa vidi ti se na Online odakle pišeš jebote ima Google map.

escaped ::

zingaro ::

haujunou?,,mozda je moja jarantza:)

jedino ako se preselila u Clearwater ili u city of St.Petersburg.

pa vidi ti se na Online odakle pišeš jebote ima Google map.

ma mosh mislit,,,pa pichka mu materina,,barem si ti kad su u pitanju te stvari..potkovan..to mi je matichni provajder od prije,,,,al ja sad zivim u SF,,,i nisam se odjavio,,,upravo zbog zavaravanja protivnika i shpijuna,,,:)))ma...




isusati i majke bozije ,,kaka je,,pa na njoj mrit,,,ako triba,,,tkome bi bilo za...

Na kvatricu

drzao sam je za ruke
ona je drzala moje
gledao sam je u oci
bog me ubio ako lazem
ona je skrivala svoje
bilo je to na kvatricu
kod dva goluba
chaj za dvoje
ona je otishla tramvajem
a ja ostao sa rukom u zraku
skrivajuci ochi svoje

Desanka Maksimović

Strepnja

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva

Cultivo una rosa blanca

En julio como en enero,

Para el amigo sincero

Que me da su mano franca.



Y para el cruel que me arranca

El corazon con que vivo,

Cardo ni ortiga cultivo,

Cultivo una rosa blanca.

evo jedna 'prigodna': fejsbuk-love

Ligeja ::

urbanstyle ::da ne mislite da me zbog valentinovog nema..a nie..imam posla..gušva mi ali evo neka svatko uzme

: : : : : : : : : :

opet kvocash,,,svakom je jasno ,,osim tebi,,,da ona ima samo jedno srce,,,,ali ima milion virtualnih,,,,sa kojima se moze razbacivati kako hoce,,,daj smanji dozivljaj jebo te,,,koji ti je kuratz,,,,nisi se valjda zaboravila igrat,,???

sonja_ericsson ::

Bez oproštaja
Ne, ja se nisam oprostio s njom
kad nestade na svoju stranu.
Sam slušah svojih nada lom
U jednom zabačenom restoranu.

Kako je bilo? Nije teško reći!
U žamoru oglasila se trublja,
I tramvaj je krenuo obično i lijeno,
Sa svime što još ljubljah.

Da l' mišljaše da u tom gradu
Ostavlja dušu njome bolnu?
Da l' iskahu me njene oči
Pogledom čežnje po peronu?

Daleko negdje juri sada tramvaj,
Al što to moje srce kuca jače?
Nije l' to možda nada, tajni znak,
Da neko u daljini plače?

Ah kakav plač! Uobraženje, san!
Te njene čežnje davno sve su
Već ugašene. Ti si malko pjan,
A stvari jesu - kakve jesu.

Moguće zape koji svijetli tren
Na svome letu u njezinoj duši,
A i taj spomen past će kao list
Minulog ljeta, što se suši.

D,C.

Zaboravljena riječ


Iz dragih usta neka riječ,
Što godinama mirno spava
U crnoj sjeni zaborava,
Odjednom u tebi se prene
I sine sjajem uspomene.

Probudiv se u svojoj noći,
Trenutak sja ti u samoći;
No drugi časak već je zbriše,
I ne vrati se nikad više.

D.C.


Povratak


Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem,
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tom trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;
Kod večernjih lampi mi ćemo se kradom
Poglédat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci.

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav,
Desiti - velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

D.C.

Ta Ljubav


Ta ljubav tako silna,

tako drhtava, tako očajna, tako nežna

ta ljubav

lepa kao dan

i ružna kao vreme

ta ljubav tako stvarna

ta ljubav tako divna

tako srećna

tako vesela

i tako jadno

drhteći od straha kao dete u mraku

a tako sigurna u sebe

kao neki spokojni čovek u sred noći

ta ljubav koja je izazivala

strah kod drugih,

gonila ih da govore

i primoravala da blede

ta ljubav tako vrebana

jer te druge mi smo vrebali

ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,

poricani, zaboravljani

zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,

ranjavali, gazili, dotucavali,

poricali, zaboravljali

ta ljubav cela celcata

još toliko živa a sva ozarena

to je tvoja ljubav, to je moja ljubav

ona koja je bila

to osećanje je uvek novo

i nije se izmenilo,

toliko stvarno kao neka biljka,

toliko drhtavo kao neka ptica

toliko toplo i živo kao leto

možemo oboje otići i vratiti se

možemo oboje otići i vratiti se

možemo zaboraviti

a zatim ponovo zaspati

pa probuditi se patiti bditi

pa ponovo zaspati

sanjati i smrt

zatim probuditi se, osmehnuti se,

smejati se i podmladiti se

naša ljubav zastaje tu

tvrdoglava ko magare

živa kao želja

svirepa kao sećanje hladna kao kajanje

nežna kao uspomena

hladna kao mermer

lepa kao dan

nežna kao dete

gleda nas smešeći se

i kazuje mnogo ne govoreći ništa

a ja je slušam drhteći i vičem

vičem za tebe

vičem za sebe

i preklinjem te

za tebe za sebe i za sve one koji se vole

i koji su se voleli

da, ja im vičem

za tebe za sebe i za sve druge

da ne znam

ostani tu, tu gde si

gde si bila tu ostani

ne pomiči se, ne idi

mi koji smo voleli

mi smo te zaboravili

ali ti nas ne zaboravi

jer nemamo drugog do tebe na zemlji

ne dopusti nam da postanemo hladni

da se udaljavamo sve više

odemo bilo gde

daj nam znak da si živa

a mnogo kasnije

na ivici nekog šipražja

u šumi uspomena

iskrsni odjednom

pruži nam ruku

i spasi nas.