Mecavnik

Neke dobre ideje su malo iskicherisane al ok ... turista ko shashe i ceo kompleks dobro funkcionise i digao je kraj na noge

Vodenica na koju  su preusmerene sve padavine i ide mala recica iskoriscena za mlevenje zita i zaista se koristi za potrebe restorana

U blizini se nalazi Nacionalni park Tara i jezero Zaovine 

Jesero je vestacko nastalo prelivanjem viska vode sa hidro-brane 

ovo je samo jedan delic , ogromno je

bazoooo  
ovde je startna pozicija , kad krenes u planinu mozes se dosta visoko popeti a ima i medjeda
Gore se nalazi Panciceva omorika , jedino mesto na svetu gde je ima ... al visokooo ... ja krenula pa odustala , nisam bas bila po propisu obuvena ... sledeci put

Na Taru ću nekada otići, kad se ukaže zgoda. Zanimaju me i Ovčar i Kablar.
Pančićeva pod tim imenom vjerojatno postoji samo u Srbiji ali pod drugim imenom se javlja i na drugim mjestima. TAko na primjer na mom placu će biti bazilijin bajam i to će biti apsolutni endem  

Vratit cu se ja na ovu temu,,,nakon Pariza...nishta nije isto u mome zivotu,,bash su boziji putevi nepredvidivi i chudni,,ljudi planiraju a bog se smije,,,fakat je tako,,

Ja bi' rekao da je ova mrznja davno preshla preshla granice BiH i postala kod  suseda jacha i strashnija..

Ovaj video posvecujem Anabeli i Urbitzi,,,uzivajte::))

Sada, kad sam video, čuo, osetio i upoznao i jedno i drugo, 
vreme je da potražim treće mesto. Skrovito a uzvišeno mesto, 
gde se ne urla i ne peva, gde se stiču konci i uzlovi života i 
smrti, gde se ne želi i ne čeka, nego se sedi nad nađenim i 
dočekanim, nad nepreglednom i neprolaznom rekom života, 
celog života, u razmišljanju, bez želje i pomisli da se obuhvati, 
zaustavi ili zagrabi.


Vreme je za mene najveće čudo. Poimanje vremena, 
upotreba vremena, osećanje vremena, sve su to za mene prave 
zagonetke, koje se postavljaju preda mnom svakodnevno. U 
svako doba dana i noći, u snu i na javi, osećam vreme kao 
elemenat, blag i koristan ili štetan i razoran, kao što čovek oseća 
vazduh, vatru, vodu. Gušim se od nedostatka vremena ili 
osećam kako me žeže i satire, ili plivam u njemu sa osećanjem 
božanske lakoće. I u svakom


Bolovi koji potiču od urođene osetljivosti, od nesklada 
između moga unutarnjeg života i svega oko mene, od 
nerazmrsive igre mašte i stvarnosti, ti bolovi postaju s godinama 
redi i imaju sve manje vlasti nada mnom. Ali zato osećanje 
prolaznosti sve više prožima ćelo moje biće, hara u meni kao 
zaraza. I to nije više pitanje mojih rođenih godina, ni opstanka 
stvorenog sveta oko mene. Ne. Reč je o vremenu uopšte, o 
vremenu kao takvom. Sa strahom, sa osmejkom, sa 
zadovoljstvom gotovo gledam kako minute protiču. I u 
daljini nepojmljivi i bezimeni trenutak kad će kanuti poslednja 
minuta i kad će izvor vremena presušiti zauvek, I vidim 
jasno: u borbi koju svet vodi sa svojim suđenim vremenom


Ljudi koji čisto i bezgranično vole ne pomišljaju lako 
da se ma šta oko njih menja, a ponajmanje sam predmet 
njihove ljubavi. Oni merom večnosti mere prolazne i 
promenljive pojave oko sebe. A njihova smelost biva 
nagrađena, jer im sve oko njih izgleda večno i 
nepromenljivo, i tako sa tom divnom iluzijom provode i 
svršavaju svoj vek, oslobođeni najvećeg ljudskog zla, 
užasa od prolaznosti.



Ko uspe da pronikne tišinu i dozove je njenim 
pravim imenom, taj je postigao najviše što smrtan čovek 
može postići. Ona nije više za njega ni hladna ni nema, ni 
pusta ni strašna, nego mu služi i nalazi mu se u svakoj 
nevolji, kao onom junaku iz narodne pesme vila, koju on 
uhvati za kose i posestrimi i obaveže zauvek. Ko uspe da 
zagreje i oživi samoću, taj je osvojio svet.


Prokletstvo i pokor ovog sveta, to su ljudi kratke 
pameti i tvrda srca. Ljudi u kojima se sretnu oba ta 
nedostatka, to su pustinje u ljudskom društvu i od njih 
dolazi najveća nesreća. Istina je da nesreće, često i mnogo 
veće, mogu ponekad da dođu i od ljudi jakog razuma i 
dobra srca, ali to su izdvojene tragedije koje se dešavaju 
povremeno i retko, dok glupi i neosećajni ljudi neprekidno 
šire oko sebe smrtonosan pustinjski dah. Oni uporno i 
dosledno svlače sve na niži plan. To obaranje stepena 
vred-nosti svega oko sebe, to je njihova svagdašnja hrana. 
I opšta mxika i nesreća.

Dobro zbori Kusta.



a ni Mika Antić nije loš.

bazilija ::Dobro zbori Kusta.



a ni Mika Antić nije loš.

Nije los ni Arsen:))

zingaro ::

bazilija ::Dobro zbori Kusta.



a ni Mika Antić nije loš.

Nije los ni Arsen:))

nekako meni više leži verzija od Indexa, - Arsenova mi je previše sunčana - atmosfera koju stvara njihova izvedba bolje dočarava smisao pjesme: