Ljubav..zaljubljenost..virtualne i stvarne...prtz ,,schrmtz..i ostale pizdarije

Ah,to.
Oko toga sam se dakle jutros tako
uznemirio.
Moja žudnja se naime vratila
i ponovo te želim.
Bilo mi je dobro,
bio sam iznad svega.
Momci i cure bili su predivni,
a ja sam bio starac prepun ljubavi za sve.
Međutim sad te ponovo želim.
Želim tvoju apsolutnu pažnju,
tvoje na brzinu strgane gaćice
koje vise na jednom stopalu,
i da ni na što ne mislim
osim na to kako da se nađem
unutar
onog mjesta
koje ne pozanje unutarnje
niti vanjsko.

Leonard Cohen

Bezuvjetna ljubav
Evo ja osjecam bezuvjetnu ljubav prema jednoj zeni,,,narafski da necu rec tko je,,,to je jedan predivan osjecaj,,,to je ljubav kojom je ni na koji nachin ne zelim sputavat,,,ne kazem joj sjed tu i ne michi se,,,samo gledaj u mene ,,,ne prilagodjavam je i ne govorim kako mora razmishljat,,da l ce me poslat u pichku amterinu,,,il ce me kisnit,,nasmiajt se il ..plakat kad serem gluposti..uvijek sam za nju tu kad me treba.,,dvaput vishe sam tuzan kad je ona tuzna,,smijem se ko lud kad se ona samo smjeshka,,ako sam ja rob vlastite ljubavi njoj sigurno necu dozvolit da bude rob moje,,,pa tako recmo da dodje i kaze pojebala sam se sa nekim,,,ja bi joj to oprostio iz ljubavi,,ma pada mi svashta napamet,,,al ne smijem previshe tipkat jer cete onda prepoznat o kome se radi:,,a to neb zelijo u nikojem sluchaju..

"Od mojih prvih djačkih ljubavi, ostao sam stidljivo, beznadežno i nesrećno zaljubljen u žene: svaka žena koju sam voleo izgledala mi je suviše dobra za mene, gotovo nedostižna. Kao mlad nisam flertovao, nisam nikada imao male ljubavne avanture, i za sve vreme svog drugog braka, u kome sam bio duboko nezadovoljan, voleo sam žene, čeznuo za njima i izbegavao ih. Sada, kad počinjem da starim, žene su svuda oko mene iako ih nisam tražio. Čak je i moja večita stidljivost nestala. Ruke nalaze moju ruku, usne se priljubljuju uz moje. U mom uskovitlanom i pomalo napornom ljubavnom životu, u mirisu njihove kose, kože, pudera i parfema ja osećam da neko u meni zna čemu sve to vodi. Zna da će mi i ovo biti oduzeto, da ovaj pehar mora da se isprazni i da se ponovo do vrha napuni, do mučnine; da ova najskrivenija žudnja mora da se utoli i da umre, da ću iz ovog davno priželjkivanog raja uskoro morati da odem, svestan da je i on bio samo obična krčma iz koje ću pobeći trom i bez sećanja.

Tako je oduvek bilo sa svim onim za čim sam žudeo: tek kada bih osetio da se moja želja umara i lagano gasi, nedostupni i željeni plod bi mi iznenada padao u krilo, ali i on je bio samo jedna jabuka kao i sve ostale: čovek je poželi i pojede i njena draž i čarolija nestanu. To je moja sudbina. Nekada sam čeznuo za slobodom i taj pehar sam već ispio, želeo sam da budem sam, kao što sam želeo slavu i blagostanje, ali samo da bih se zasitio i da bi me probudila nova žedj, drugačija, uvek drugačija. Kad se samo setim kako sam kao mlad poštovao brak i decu, toliko da sam se jedva usudjivao da ih poželim za sebe; imao sam i ženu i decu, moju dragu decu koju sam nežno voleo – a šta mi je od svega ostalo! I slava je iznenada došla i brzo me zasitila, bila je tako glupa i dosadna! Jedno vreme sam želeo da imam samo jednostavan i bezbrižan život bez profesionalnih obaveza, bez slave, jednu kućicu u selu samo za sebe – i to sam dobio; imao sam novac, napravio sam ljupku malu kuću i zasadio lep vrt – jednog dana ponovo je sve postalo beznačajno i pretvorilo se u prah! Kao što sam u mladosti žarko priželjkivao velika putovanja – Rim, Sicilija, Španija, Japan – i to je došlo, i to je postalo moje, mogao sam da putujem i putovao sam vozom i brodom u mnoge daleke zemlje, obišao sam svet i vratio se, i taj plod sam okusio i više nije imao onu draž!

To isto mi se sada dešava sa ženama. Nekada daleke, dugo željene i nedostupne, sada su moje. Bog zna šta ih je privuklo! Milujem njihovu kosu, uzdrhtale nežne grudi, i s čudjenjem držim u ruci rajski plod koji me mamio i koji sam zagrizao. Ukusan je, sladak i zreo, nema šta da mu zamerim – samo što zasiti, brzo zasiti i već slutim da ću ga ubrzo odbaciti. Često sam se pitao šta to moji prijatelji vide u meni, šta žene nalaze u meni, jer im nisam odan – ali u suštini sam znao i znam šta ih privlači i šta je to što mi još uvek daje izvesnu moć nad ljudima. Oni osećaju u meni ono što život čini neobičnim i burnim, naslućuju impulse i osećanja koja su promenljiva ali snažna, osećaju moju čežnju, vatrenu i neukrotivu, koja me uvek vodi ka nečem novom. Taj impuls i ta žedj pomažu mi da prodjem kroz sva kraljevstva realnog sveta, da ih iscrpim i učinim irealnim, i da, izgarajući i nadvisujući ih, pobegnem u bezimeno i nepoznato.

Bilo je kasno kada sam se te prolećne noći popeo na brdo i vratio kući; kiša je tiho pevušila u dudovom lišću, pod mantilom se uz mene pripijala mala smedjokosa žena dok smo se opraštali. Kada je sa mojih grozničavih usana ispila poslednji poljubac pred svojom seoskom kućom, videh kako se na kišovitom nebu pomaljaju plavetnila i zvezde. Jedna od njih je bila moja srećna zvezda, Jupiter. Drugu, tajanstveni Uran, nisam video, njoj ja služim i ona je ta koja moju nemirnu sudbinu iz ovog bednog haosa vodi prema tajni i čaroliji. Ali ona je uvek tu i uvek me privlači i upija svojim ćutljivim, mističnim pogledom."

Ligeja ::moje desno plućno krilo trune. osjećam to. trune prema ruci i želucu.
što me sad natjeralo da se zamislim.
ja sam najviši čovjek kojeg poznajem. to je sve što imam reći. ne, zapravo ne.
najviši čovjek kojeg poznajem, ali ima tu još toga.
zapravo ovako. zadnjih dana slušam taj bend why?
i opet boli.
način na koji su mu u radio editu zamuljali fuck you
i tako čovjek nije jasno mogao reći fuck you.
sad mu to želim nadoknaditi.
fuck you fuck you fuck you.
mislim da bi zasad bilo dovoljno.
živimo u našem velikom dvorcu. bez prozora. imamo samo male kupole i kolone.
antički.
zapravo me sve podsjeća na matovilku. osim žute kose. i možda zato nemamo
prozore. al' nemamo ni princa.
vrijeme ulazi u fazu premalo vremena.
u fini, murin džemper. prste u zidove. onoliko koliko se stignu ukopati.
ljubav se tako ponaša ovdje. ima add. to ti je onaj poremećaj u koncentraciji.
i ako se ne odluči spašavati na vrijeme, moraš znati da upitnik redefinira okus tvoje kože.
i da ponekad kad zaspem sve čujem. tu ste i sjedite mi na srcu i više ne mogu.
i sad ste legli u pluća.
peče. ponekad ne mogu zaspati koliko peče.
to je ta silna ljubav. na 220°C u 20 minuta od mog života želi napraviti kolac.
pušta da se sve odigra u očima javnosti. s termostatom u rukama.

želim još reći da sam bila jedno vrijeme jako sretna.
ne sjećam se kad. inače bih improvizirala stvarnost. ali postoji sjećanje. mutno.
kao nekakva memorijska kakofonija svaki put kad netko kaže: jesi li sad sretna?
meni u ušima grebe i vrišti, poput kolinja, točno tako i tjera me da kažem:
jesam, jesam, jako sretna! SVE! samo neka prestanu.
onda se sklupčam u svoj mrak, stavim ruke na uši i do zaglušenja ponavljam:
fuck you! fuck you! fuck you!

bilo mi je poznato..i nikako se dosjetiti...priznajem morala sam staviti u gugleto..da..daaa maria


Politikom mi isperi mozak da se lakše privikneš na moju glupost

(Srijeda – put na kojem nas zatječu mnoge kušnje, posebno one (o)srednje pozicionirane.)

Ogorčena sam. Miješam mržnju i prijezir prema tebi koji jesi danas i ljubav i obožavanje prema tebi koji si bio nekad.
Šizofrenija.
Predstavlja se teškim duševnim poremećajem. Ispočetka je blaga, ali sjebe kad se razmaše.
Voljeti tebe je šizofrenija.
Bulimija.
Anoreksija.
Pretilost.
Tumor.
Nekroza.
Dehidracija.
Triper.
Od svih ovih bolesti se mučki umire. Neke sam izabereš, neke izaberu tebe i tvoj način života. Način umiranja, bolje rečeno.
Moja lutrija je bila moja sreća u nesreći.
Ja sam samo šizofreničar.
Nisam debeli patnik za čokoladom niti je rigam kasnije. Dva prsta radije guram u nešto drugo.
Nemam dio mozga kojeg će tumor pojesti i nekroza pretvoriti u miris ustajalog parfema.
Nemam želju za žeđi i bolest koju si mi prenio.
Samo čisto, dobro, staro i jednostavno ludilo.
Polupani lončići.
Kradljivci banana.
Ja u štiklama.
Štikle? Očito sam šizo. U štikle idem samo ako će netko smanjiti postotak ega u ovoj žutoj boci. Zasićenost njime ionako je velika.
Šef me jučer uhvatio za guzicu ispred nekog seljaka. Htio mu je pokazati kako sam jebena i podatna pička.
Ispala sam samo podatna jer sam sve radila kako treba.
Ne jebem se sa seljacima dok intelektualcima dajem i u parafraziranim izdanjima.
Indigo.
Šef je išao kući prije mene, žena mu je imala rođendan.
Ostala sam dovršiti dopise i faksirati fakture.
Sjedila sam u njegovom uredu i vrtila se od dosade na velikoj stolici spoznaje. Vidjela sam da je dobio povišicu. Kurvin sin.
Znaš li da sam nekad vjerovala kako nisam bila dovoljno dobra za tebe?
To je moja muka.
Kurvin sin zarađuje više od mene jer moja pička neće da radi sa mnom.
Distancirala se.
Jednom ću te ostaviti i ja ću nedostajati tebi!
Plakat ćeš na groblju iluzija nespreman na moju slobodu.
Ja ću patiti.
Ja sam gutačica vatre.
Neće me opeći nešto što gori radi mene.
Progutan si.

urbanstyle ::

Ligeja ::moje desno plućno krilo trune. osjećam to. trune prema ruci i želucu.
što me sad natjeralo da se zamislim.
ja sam najviši čovjek kojeg poznajem. to je sve što imam reći. ne, zapravo ne.
najviši čovjek kojeg poznajem, ali ima tu još toga.
zapravo ovako. zadnjih dana slušam taj bend why?
i opet boli.
način na koji su mu u radio editu zamuljali fuck you
i tako čovjek nije jasno mogao reći fuck you.
sad mu to želim nadoknaditi.
fuck you fuck you fuck you.
mislim da bi zasad bilo dovoljno.
živimo u našem velikom dvorcu. bez prozora. imamo samo male kupole i kolone.
antički.
zapravo me sve podsjeća na matovilku. osim žute kose. i možda zato nemamo
prozore. al' nemamo ni princa.
vrijeme ulazi u fazu premalo vremena.
u fini, murin džemper. prste u zidove. onoliko koliko se stignu ukopati.
ljubav se tako ponaša ovdje. ima add. to ti je onaj poremećaj u koncentraciji.
i ako se ne odluči spašavati na vrijeme, moraš znati da upitnik redefinira okus tvoje kože.
i da ponekad kad zaspem sve čujem. tu ste i sjedite mi na srcu i više ne mogu.
i sad ste legli u pluća.
peče. ponekad ne mogu zaspati koliko peče.
to je ta silna ljubav. na 220°C u 20 minuta od mog života želi napraviti kolac.
pušta da se sve odigra u očima javnosti. s termostatom u rukama.

želim još reći da sam bila jedno vrijeme jako sretna.
ne sjećam se kad. inače bih improvizirala stvarnost. ali postoji sjećanje. mutno.
kao nekakva memorijska kakofonija svaki put kad netko kaže: jesi li sad sretna?
meni u ušima grebe i vrišti, poput kolinja, točno tako i tjera me da kažem:
jesam, jesam, jako sretna! SVE! samo neka prestanu.
onda se sklupčam u svoj mrak, stavim ruke na uši i do zaglušenja ponavljam:
fuck you! fuck you! fuck you!

bilo mi je poznato..i nikako se dosjetiti...priznajem morala sam staviti u gugleto..da..daaa maria


Politikom mi isperi mozak da se lakše privikneš na moju glupost

(Srijeda – put na kojem nas zatječu mnoge kušnje, posebno one (o)srednje pozicionirane.)

Ogorčena sam. Miješam mržnju i prijezir prema tebi koji jesi danas i ljubav i obožavanje prema tebi koji si bio nekad.
Šizofrenija.
Predstavlja se teškim duševnim poremećajem. Ispočetka je blaga, ali sjebe kad se razmaše.
Voljeti tebe je šizofrenija.
Bulimija.
Anoreksija.
Pretilost.
Tumor.
Nekroza.
Dehidracija.
Triper.
Od svih ovih bolesti se mučki umire. Neke sam izabereš, neke izaberu tebe i tvoj način života. Način umiranja, bolje rečeno.
Moja lutrija je bila moja sreća u nesreći.
Ja sam samo šizofreničar.
Nisam debeli patnik za čokoladom niti je rigam kasnije. Dva prsta radije guram u nešto drugo.
Nemam dio mozga kojeg će tumor pojesti i nekroza pretvoriti u miris ustajalog parfema.
Nemam želju za žeđi i bolest koju si mi prenio.
Samo čisto, dobro, staro i jednostavno ludilo.
Polupani lončići.
Kradljivci banana.
Ja u štiklama.
Štikle? Očito sam šizo. U štikle idem samo ako će netko smanjiti postotak ega u ovoj žutoj boci. Zasićenost njime ionako je velika.
Šef me jučer uhvatio za guzicu ispred nekog seljaka. Htio mu je pokazati kako sam jebena i podatna pička.
Ispala sam samo podatna jer sam sve radila kako treba.
Ne jebem se sa seljacima dok intelektualcima dajem i u parafraziranim izdanjima.
Indigo.
Šef je išao kući prije mene, žena mu je imala rođendan.
Ostala sam dovršiti dopise i faksirati fakture.
Sjedila sam u njegovom uredu i vrtila se od dosade na velikoj stolici spoznaje. Vidjela sam da je dobio povišicu. Kurvin sin.
Znaš li da sam nekad vjerovala kako nisam bila dovoljno dobra za tebe?
To je moja muka.
Kurvin sin zarađuje više od mene jer moja pička neće da radi sa mnom.
Distancirala se.
Jednom ću te ostaviti i ja ću nedostajati tebi!
Plakat ćeš na groblju iluzija nespreman na moju slobodu.
Ja ću patiti.
Ja sam gutačica vatre.
Neće me opeći nešto što gori radi mene.
Progutan si.

Yes!

I Sonjin je izbor Cohena za čistu peticu.

oće erisonjica..svako malo ubode točno u sridu

Ligeja ::

I Sonjin je izbor Cohena za čistu peticu.

urbanstyle ::oće erisonjica..svako malo ubode točno u sridu

Rastanak je za ljubav ono što je vetar za vatru, malu gasi, veliku još više raspali.” Lepo zvuci, ali nije tacno. Na žalost! Rastanak nije dobar, nije koristan ni za najvecu ljubav. LJubav živi od iluzije potpunog slaganja, savršene identicnosti dveju licnosti. Mi zamišljamo da voljeno bice ne samo misli i govori u istom pravcu i smislu sa nama nego i da diše i hoda u istom ritmu sa nama. Dok smo zajedno, ta se iluzija održava recima, osmesima, fizickim dodirom. Disonancije su retke i lako se popravljaju. Ali cim otputujemo i rastanemo se, mi pocinjemo sve cešce i sve oštrije da osecamo da stvorenje koje volimo ima svoj život, svoje puteve i potrebe, koji naravno nisu jednaki sa našima, nego cesto i potpuno oprecni.

V. Desnica – Proljeca Ivana Galeba



Ova što me pokrenula, vratila me sebi


A onda mi je došlo do svijesti da je opasno i ovo radosno posmatranje, nisam se više osjecao nadmocan, ni skriven, oživjelo je nešto neželjeno u meni. Nije to bila strast, vec možda gore od toga: uspomena. Na jednu jedinu ženu u mome životu. Ne znam kako je isplivala ispod naslage godina, nije lijepa kao ova, nije joj ni slicna, zašto je jedna dozvala drugu, više me se tice ona daleka koja ne postoji, dvadeset godina je zaboravljam, i pamtim, dolazi u sjecanje kad necu i kad mi ne treba, gorka kao pelin. Dugo je nije bilo u meni, odakle sad da se javi. Da li zbog ove žene s licem iz griješnih snova, da li zbog brata, da ga zaboravim, da li zbog svega što se desilo, da se prekorim? Da se prekorim što sam ispustio sve mogucnosti, i više ne mogu da ih vratim.
Oborio sam pogled, nikad covjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjecanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukcije, pa i ovo što me boli. Odlazi, sjenko, ništa nije moglo biti drukcije, i našlo bi se nešto drugo da boli. Ne može biti drukcije pa da bude bolje u ljudskom životu.
Ova što me pokrenula, vratila me sebi.

Mesa Selimovic – Dervis i smrt

ovo je za Evichku...

Ame Ame:

A ovo je za moju jarantzu ,,premilu i predragu,,,za okitze moje ,,garave:))a dje ce suza nego na oko...je l' tak..i ne dolazi na ovaj pederski forum:

Da li je ljubav bolest?


Da li je ljubav bolest? Jeste, al’ neprelazna. Mozete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga necete zaraziti ljubavlju.
Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su vec voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu.
Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni.
Juce je neko nasao ono sto nije tražio. Ono sto je on tražio nasao je neko drugi.
Muž je ime za onoga koji vas je nekad voleo. Žena je ime za onu koja je volela nekog drugog a udala se za vas.
Ako mozete nemojte voleti one koji vas ne vole. Ako to ne mozete, volite ih samo malo. Ako ni to ne mozete, volite ih mnogo ali kratko.
Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom živi.
Lako je voleti one koji vas ne vole. Pokusajte jednom da volite one koji vas vole.
Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli.
Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.
Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.
Jutros je jedan mladic u tramvaju izgubio pamet. Molimo malu, pegavu plavusu da je vrati. Posle je mogu i zajedno koristiti.

Dusko Radovic

Srecan je ko ume da voli

Iskustvo nas uverava da nijedan odnos, nijedno prijateljstvo, nijedno osecanje ne moze opstati ako u njega unesemo krv nase krvi, ljubav, zajednistvo, zrtve i borbu. Svako zna i iskusio je kako je lako zaljubiti se i kako je tesko lepo i iskreno voleti. Ljubav je kao i sve prave vrednosti, ne moze da se kupi. Kroz vase vene moze da prostruji zadovoljstvo ali ne i ljubav.
Trazio sam u svom secanju lica svih onih zena pred kojima sam klecio kao mlad – spreman da im poklonim ono sto mi je bilo najdraze i najdragocenije, samo da se priblizim sredistu zivota i pronadjem odgovore na tajanstveno pitanje koje sam nosio duboko u sebi. Ali sta biva s tim zenama,s tim devojkama zbog kojih smo nekada prolazili kroz lavirint zelja i koje su nam poklonile zoru ljubavi? Sta osecaju kad ih napustimo? Mi muskarci radimo hiljadu stvari, kreiramo, istrazujemo i zaradjujemo – ali sta imaju one, zene, koje zive samo od ljubavi i koje se mogu nadati samo ljubavi?
Uostalom, nista nije uzaludnije od razmisljanja o onom ko se voli.

Hermann Hesse

Parni Valjak - Sve jos mirise na nju

Dobro došla tugo

https://www.youtube.com/watch?v=QF6dgjFluXs






Zbog čega zapravo da govorimo istinu?

... June 5th, 2011 § 1 comment §




Ali postavi sebi jedno pitanje:
- Zbog čega zapravo da govorimo istinu?
Šta nas za nju obavezuje?
Zamisli da sretneš ludaka koji tvrdi da je riba i da smo svi ribe. Hoćeš li da se svadjaš sa njim? Hoćeš li se pred njim svlačiti i pokazivati da nemaš peraja? Hoćeš li mu kazati u oči šta misliš? Kada bi mu govorio uvek i jedino čistu istinu, samo ono što o njemu zaista misliš, prihvatio bi ozbiljan razgovor sa ludakom i sam bi tako postao ludak.
E tako je i sa svetom oko nas! Kada bih mu uporno govorio istinu u oči, to bi značilo da ga shvatam ozbiljno. A shvatati ozbiljno nešto tako nevažno, to znači postati i sam nevažan.

Milan Kundera




Zbog čega zapravo da govorimo istinu?

... June 5th, 2011 § 1 comment §




Ali postavi sebi jedno pitanje:
- Zbog čega zapravo da govorimo istinu?
Šta nas za nju obavezuje?
Zamisli da sretneš ludaka koji tvrdi da je riba i da smo svi ribe. Hoćeš li da se svadjaš sa njim? Hoćeš li se pred njim svlačiti i pokazivati da nemaš peraja? Hoćeš li mu kazati u oči šta misliš? Kada bi mu govorio uvek i jedino čistu istinu, samo ono što o njemu zaista misliš, prihvatio bi ozbiljan razgovor sa ludakom i sam bi tako postao ludak.
E tako je i sa svetom oko nas! Kada bih mu uporno govorio istinu u oči, to bi značilo da ga shvatam ozbiljno. A shvatati ozbiljno nešto tako nevažno, to znači postati i sam nevažan.

Milan Kundera

imaš koju svoju, cigo??? ovo sve prepisato

sonja_ericsson ::imaš koju svoju, cigo??? ovo sve prepisato

ma imam kolko osh,,,al mi je poprave dosadilo ponavljat se,,,uostalom,,,tko josh razmishlja o ljubavi,,,u Cro je vec 23 god IN mrznja,,a moja ciganska dusha trazi samo ljubav i strast,,shta ti je zivot bez toga,,,ziro,,,nada,,zato ja nalazim to dvoje tamo i gdje ih nema,,ako nishta stvorim iluziju u sebi da volim..kuzish,,,,kako reche Baza,,,pogodi bash onako kaki sam,,,strastveni cigan trenutka..a ovo sve shto sam pejsto...kao da sam ja reko,,,nem arazlike,,,recmo od Bukovskog ,,,pa bog te mazo to je moj zivotopis..kontash:?al ako te veseli chitat,,chim posvrshavam neke jebade koje me napadju,,,napisat cu jednu erotsku prichu,,,istinitu:,,do tada ,,malo strpljenja...

Lav Nikolajevič Tolstoj

Prestani da govoriš onog časa kada primetiš da se sam uznemiruješ ili pak onaj sa kojim govoriš. Neizrečena reč je zlato.

Najbolji znak istine je jednostavnost i jasnoća, laž je uvek zamršena, nakinnurena i rečita.

U svakoj stvari je bolje malo ali dobro nego mnogo i loše. Isto je tako i u knjigama.

Uzrok mnogim nesrećama leži na dnu vinske čaše.

Sve misli koje imaju velike posledice uvek su jednostavne.

Nikad ne slušajte one koje koji loše govore o drugima a dobro o vama.

Ljudi se dele u dve vrste: jedni prvo misle a zatim govore i rade, drugi prvo govore i rade a tek zatim misle.

Većina muškaraca traži od svojih žena vrline kojih se oni sami ne pridržavaju.

Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti.

Samo dva izvora ljudskih poroka su: lenost i praznoverje, i samo su dva dobročinitelja: rad i um.

Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom sopstvene misli, a ne pamćenjem.

Plašljiv prijatelj je strašniji od neprijatelja, jer neprijatelja se bojiš, a u prijatelja se uzdaš.

Ne verujte rečima, ni svojim ni tunim; verujte samo delima i svojim i tunim.

Ljudi su često ponosni na čistoću svoje savesti samo zato što imaju kratku pamet.

Gdje je sud, tamo je i nepravda.

Najbolji talenti se gube u neradu.

Vreme je da prestanemo čekati iznenadne darove života, sami treba da stvaramo živo

jedna od meni omiljenih pjesama

uhh


ma nema sevdaha do mostar sevdah reuniona


https://www.youtube.com/watch?v=OkaP-elu4P4